22.05.2024.
Subtitle
Mia Mijović je talentovana inženjerka rođena 1999. godine u Kragujevcu. Diplomirala je na Oksfordu 2022. godine, gde je svoju master tezu posvetila analizi jezičkih obrazaca u računarskim istraživanjima, postavši prvi alumni SBB fondacije.
Main content
Trenutno radi u G-Research-u, jednom od vodećih kvantitativnih hedž fondova. Pored profesionalnih obaveza, Mia aktivno doprinosi društvenoj zajednici učestvujući na panelima kao što je “Women in Crypto” i volontirajući za organizaciju Stemettes, koja motiviše devojčice da se bave softverskim inženjerstvom.
Njena svestranost ogleda se i u vannastavnim aktivnostima. Tokom studija, Mia je bila deo Oxford Robotics Institute i ambasador svog departmana. Pored toga, obavljala je praksu u Amazonu, a njen naučni rad iz fizike objavljen je u Petničkim sveskama.
Mia je takođe talentovana pijanistkinja i bivša ritmička gimnastičarka. Njen put je inspiracija mnogima, a danas nam otkriva više o svojim iskustvima i planovima za budućnost.
Kako je izgledao Vaš put od Kragujevca do Oksforda i kako ste odlučili da se posvetite inžinjerstvu?
Oduvek sam bila dete koje je svašta interesovalo, ali je matematika uvek bila polje koje mi je bilo najinteresantnije. Počela sam da se takmičim sa 8 godina rešavajući logičke zagonetke na međunarodnom turniru Kengur bez granica, a nakon toga su usledila brojna takmičenja iz matematike, fizike, programiranja, ali i biologije, hemije, srpskog… Na kraju sam ipak bila najviše zainteresovana za matematičko-tehničke nauke tako da sam odlučila da studiram inženjerstvo, kao primenjenu granu ovoga. Želela sam da testiram svoje mogućnosti i odlučila da se prijavim za studije na Oxfordu što je, uz rad i pripreme, rezultiralo ponudom da studiram tamo kao i punom stipendijom od strane univerziteta.
Na koji način Vaše iskustvo na Oksfordu, praksa u Amazonu i rad u G-Research-u pokazuje povezanost Srbije sa svetskim trendovima u obrazovanju i tehnologiji?
Tokom mog obrazovanja i rada u Engleskoj primetila sam koliko su učenici iz Srbije, pogotovu Matematičke gimnazije i Elektrotehničkog fakulteta, cenjeni ali i dobro pripremljeni za sve što ih čeka.
Sa druge strane, moje studije su mi otvorile nebrojeno vrata, konekcija i iskustava koji su mi pomogli kada sam želela da ukoračim u poslovni svet.
Kako ste odlučili da se bavite Natural Language Processing i šta Vas najviše inspiriše u ovoj oblasti?
Tokom mojih studija jako sam se zainteresovala za polje mašinskog učenja i veštačke inteligencije. Kada sam birala master projekat, projekat koji je kombinovao mašinsko učenje sa obradom jezika (NLP) mi je posebno privukao pažnju. U polju NLP-a, potrebno je dosta teoretskog znanja matematike, ali pored brojeva postoji i ta ljudska strana koja mora da zastane, pogleda da li rezultati imaju smisla i osmisli ideje kako unaprediti jezički odgovor.
Možete li nam reći više o Vašem volonterskom radu i kako on doprinosi ideji da je Srbija povezana sa svetom?
Nakon mojih studija sam se uključila u dosta volontetskih akcija koje se trude da povećaju broj žena u polju kvantitativnih finansija što je ono čime se ja trenutno bavim. Gostovala sam na panelima, mentorisala devojčice koje su još u školi, uključila se u razne organizacije, išla na konferencije i svašta drugo.
Iako ovo polje ima jako malo žena i nije razvijeno u Srbiji, primetila sam da je veliki procenat žena koje se bave ovim iz Srbije ili istočne Evrope.
Kako vidite budućnost Srbije u svetu inovacija, posebno u oblasti tehnologije i inžinjerstva?
Srbija se jako brzo razvija u IT svetu. Brojne strane kompanije otvaraju predstavništva kod nas, ali ono što je još bitnije, otvaraju se uspešne srpske kompanije. Mi imamo mnogo dobrih inženjera i istraživača i uz dobro osmišljen i koncentrisan napor mislim da Srbija može biti odlična zemlja za razvoj tehnologije.
Kakav je značaj multidisciplinarnosti, kao što ste pokazali kroz Vašu muzičko obrazovanje i gimnastiku, u razvoju mladih talenata?
Smatram da je multidisciplinarnost jako bitna za razvoj veština kod dece od malena. Dalje kroz obrazovanje, pored stvari koje im dobro idu, mislim da je bitno da uče sve oblasti jer se tako razvijaju drugačiji načini razmišljanja i rešavanja problema.
Kako vidite potencijal Srbije u globalnoj nauci i tehnologiji na osnovu Vaših iskustava?
Za razvoj svake oblasti potrebne su investicije. Trenutno postoje velike investicije pogotovu velikih kompanija za razvoj tehnologije u Srbiji. Što se tiče nauke, tu je situacija teža. Imamo sjajne naučnike ali mnogo njih ode u inostranstvo zbog nedostatka sredstava, bilo to opreme, plata ili uslova za rad. Potencijal postoji ali potrebno je uložiti još novca u nauku.
Šta biste savetovali mladim talentima u Srbiji koji teže ka međunarodnom obrazovanju i karijeri?
Bavite se oblastima koje vas interesuju i van škole, bilo to samostalni projekti, školski klubovi, takmičenja, čak i samo čitanje knjiga i istraživanje.
Kako planirate da primenite stečeno znanje u budućnosti, i postoji li mogućnost da to znanje delite sa zajednicom u Srbiji i globalno?
Uvek sam voljna da podelim svoje znanje i iskustva, bilo to kroz podkaste, emisije, intervjue ili samo pričanje uživo sa ljudima. Nadam se da ću u budućnosti imati prilike da se još više time bavim i da ću imati još dosta novih stvari da podelim.
Kako se osećate kao neko ko je de facto povezan sa svetom i šta za Vas znači biti ambasadorka SBB fondacije?
Studiranje na Oxfordu vas povezuje sa celim svetom i otvara mnoga vrata. Sa druge strane, biti stipendistkinja SBB fondacije me je povezalo sa mnogo mladih (ali i starijih) uspešnih i talentovanih ljudi iz Srbije koji su sada svuda po svetu što mi mnogo znači. Biti ambasadorka za mene znači predstaviti šta biti stipendistkinja ove fondacije znači, kako bismo vremenom napravili što veću i bolju mrežu i pomogli tim talentima da se razvijaju.
Inicijativu “Povezani sa svetom” pokrenuo je USAID Srbija. Glavni cilj je osnaživanje mladih ljudi, pokazujući im putem primera kako istraživanje mogućnosti izvan lokalnih granica omogućava proširenje vidika i kako fizičke granice zemlje ne bi trebalo da budu prepreka.