Ana Nešić: Sve što radimo je lokalno, ali je deo globalnog trenda održive poljoprivrede i hrane

Koreni ovog pionirskog poduhvata vode sve do Dragačeva, gde je Ana provela detinjstvo i gde se prvi put probudila potreba da pomogne lokalnim poljoprivrednicima. Sama ideja nastavak je njenog rada na blogu “Ručak za 200 dinara”, a tokom pandemije, platforma je postala ključno sredstvo prodaje za mnoge proizvođače, uz Fejsbuk grupu kao centralno mesto za promociju.

Platforma ”Mali proizvođači hrane”, funkcioniše kao centralizovani resurs koji prikuplja podatke o lokalnim proizvođačima hrane i omogućava im da reklamiraju, plasiraju i prodaju svoje proizvode. Kupci imaju priliku da pronađu najkvalitetnije namirnice malih i lokalnih proizvođača, te da podele svoje iskustvo sa drugima.

Snaga ovog projekta je u predanosti i preduzetničkom duhu, koji je kod Ane dodatno podstaknut prethodnim obrazovanjem na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

Kako platforma “Mali proizvođači hrane” odražava vrednosti poput slobodnog tržišta i jednakih mogućnosti, posebno u kontekstu srpskog tržišta i ekonomije?

Mi omogućavamo malim porodičnim firmama da svoje poslovanje testiraju ili da sa već postojećim poslovanjem pristupe tržištu uz minimalna ulaganja. Oni ne moraju da imaju ozbiljne marketinške planove ili pristup tradicionalnim kanalima prodaje da bi svoje proizvode ponudili ljubiteljima domaće hrane. Sve što je potrebno je da ispričaju svoju priču, a svaka porodična proizvodnja ima priču koju će naša zajednica želeti da sasluša i podrži.

Naši proizvođači nemaju velike kapacitete, niti su im oni potrebni za početak. Mi uvek želimo da ih podržimo da te kapacitete povećaju, ali sa nama mogu da krenu od nule i da napreduju. Na taj način mogu da budu konkurencija čak i najvećim igračima na tržištu.

S druge strane, time što znamo svakog našeg proizvođača, omogućavamo i transparentnost za kupce koji znaju od koga kupuju svoju hranu, i na taj način stvaramo poverenje i veze koje traju godinama.

I na kraju, ponosni smo što su 50% članova našeg udruženja zapravo članice, odnosno sjajne žene koje uz našu podršku razvijaju svoje male firme i time prave promene u svojoj porodici i u svojoj lokalnoj zajednici. Sve skupa mi činimo da se razvijaju ruralna područja i da ljudi ostaju na selu, živeći od svog rada.

U kojoj meri je ova platforma primer kako lokalni biznisi i tržišta mogu biti povezani sa svetom?

Podrška lokalnih proizvođača hrane jedna od najvažnijih tema ako pričamo o održivom razvoju globalno. Poljoprivreda je među najvećim zagađivačima planete zemlje, kad pričamo o emisijama CO2 (24% globalnih emisija CO2 dolazi od poljoprivrede), ali i kad pričamo o krčenju šuma da bi se proširila površina obradive zemlje, korišćenju fosilnih goriva za obradu useva, korišćenju pesticida i zagađenju zemljišta i vode. S druge strane imamo transport hrane sa udaljenih lokacija koji opet stvara nepotrebne emisije CO2. Zar je potrebno da jedemo paradajz iz Holandije?

Ovi uticaji na priodu mogu da se značajno umanje ako imamo veliki broj malih proizvođača hrane, lokalno, koji usvajaju kvalitetnije prakse proizvodnje hrane, poput agroekologije i organske proizvodnje, što malim proizvođačima u velikoj meri dolazi prirodno; kao i ako hrana ne mora da putuje predaleko da bi stigla do nas, što se naziva kratkim lancima snabdevanja (short food supply chain).

Sve što mi radimo jeste lokalno, ali je deo globalnog trenda održive poljoprivrede i održive hrane. Mnogo je bitno podržati male proizvođače kako bismo svi skupa pomogli da generacijama koje ostaju iza nas ne oduzmemo budućnost.

Kako se Akademija malih proizvođača uklopila u celokupni koncept i misiju platforme? Kako ona pomaže malim proizvođačima?

Misija “Malih proizvođača” jeste da osnažujemo poljoprivrednike i pomognemo im da svoja poslovanja podignu na viši nivo. Tokom proteklih pet godina našeg rada, primetili smo da zakoni, regulative, propisi Republike Srbije koji se tiču proizvodnje hrane umeju da budu komplikovani i zastrašujući onima koji se ne bave čitanjem pravnih propisa. Zato smo odlučili da pokrenemo Akademiju, koja bi trebalo da na jednostavan i razumljiv način približi običnom čoveku šta je potrebno za pokretanje proizvodnje različitih kategorija hrane. Na taj način bismo voleli da olakšamo uplivavanje u preduzetničke vode što većem broju ljudi, da svoje poslovanje mogu da vode u skladu sa zakonom i bezbedno po sve.

Kako “Mali proizvođači” doprinose očuvanju tradicije i kulture u Srbiji, i na koji način se to odražava na globalnom nivou?

Smatram da se tradicija i kultura najbolje može očuvati na selu, gde se živi polako i gde se ove stvari čuvaju mnogo bolje nego u gradovima. Čini mi se da mi u gradovima zaboravljamo da se sretnemo sami sa sobom na kraju dana, a kamoli da se bavimo običajima. Zato mi je mnogo drago da možemo da podržimo ostanak ljudi na selu, negovanje tradicije, a u našem slučaju najveći fokus je na tradicionalnoj hrani i receptima koje čuvamo od zaborava time što našim proizvođačima omogućavamo da od čuvanja i usavršavanja tih recepata i žive.

Pre nego što sam pokrenula platformu, nisam imala pojma koliko predivne hrane ima u svakom kraju naše zemlje. Od tada sam probala stotine različitih proizvoda, od džemova, sokova, slatkog, preko sireva, suvomesnatih proizvoda, do vina, rakija i svega drugog. Drago mi je da smo mesto koje okuplja sve ove različite delikatese, što ih čuvamo od zaborava. Postoji ogromna kulturna vrednost u receptima koji su se usavršavali generacijama i prenosili s kolena na koleno.

Globalni trend je podržavanje i osnaživanje različitosti, a raznovrsnost lokalne hrane i recepata je bogatstvo koje treba da se čuva. To je za mene jedna od najlepših stvari u životu – obožavam da probam i spremam hranu sa svih strana sveta. Zamislite kako bi bilo dosadno kada bi svaka zemlja imala istu hranu – brzo bi nam sve dosadilo.

A kakav je doprinos promociji ekologije i održive poljoprivrede u Srbiji?

Pomenula sam već neke, ali maltene svi aspekti kupovine hrane od malih proizvođača pomažu ekologiju i održivu poljoprivredu. Na prvom mestu smanjujemo emisije CO2 usled kraćeg transporta hrane do kupaca, kao i manje potrebe za pakovanjem hrane i otpadom u vidu plastike i kartona u koje se pakuje hrana.

Promovišemo kupovinu hrane koja je u sezoni i koja prirodno sazreva u datom periodu, pa ćete tako kod nas imati jagode u aprilu i maju, kada sazrevaju na suncu, kada su najslađe i najlepše i kada im je potrebno najmanje “pomagala” da rode i sazru. Mali proizvođači mnogo lakše usvajaju principe agroekologije i organske proizvodnje, pa je kod njih i manja upotreba veštačkih đubriva, pesticida, a veća briga o zemljištu i biodiverzitetu.

Kupovinom od malih proizvođača se takođe smanjuje količina hrane koja se baca. Naši proizvođači imaju rezervisane porudžbine i sve njihove količine se rasprodaju, a hrana ne mora da stoji dugo na rafovima i u marketima gde posle nekog vremena i propada.

Što više imamo malih proizvođača koji uspešno posluju, više podržavamo lokalnu ekonomiju i poboljšanje životnog standarda, i samim tima ima manje ima potrebe za uvozom hrane, i time idemo u krug.

Mi se bavimo edukacijom potrošača o svemu ovome i oni su svesni svih benefita koje donosi ovakav vid trgovine, kako za njih kao kupce, tako i za proizvođače, za ekonomiju i planetu zemlju.

Kako izgleda vaša svakodnevna rutina i kako uspevate da balansirate između vođenja platforme, Akademije i porodičnog života?

U januaru sam dobila ćerku Simonu, i sada ona ima prioritet nad svim mojim vremenom. Uživam u svim trenucima sa njom, i ona mi daje energiju i nove ideje za posao. Kada ona drema tokom dana, ja se bavim projektima, ali to je sve moguće zbog sjajnog tima ljudi koji vode platformu dok se ja ne vratim u punom kapacitetu. Moja koleginica Sandra Živković je vođa projekta “Akademija malih proizvođača,” pa o tome ne moram mnogo da razmišljam – moj trenutni rad je usmeren ka novom biznis modelu koji planiramo da lansiramo u maju.

Kako vidite budućnost platforme i koji su vaši dugoročni ciljevi?

Mali proizvođači su izvor nepresušne inspiracije za nas u timu. Toliko toga može da se uradi, od osnaživanja poljoprivrednika na tržištu, edukacija u raznoraznim oblastima, promocije njihovog rada, preko poboljšanja stanja u domaćoj poljoprivredi, zakonodavstvu, uslovima rada, do rada na održivosti poljoprivrede, okretanju ka organskoj proizvodnji, očuvanju zemljišta. Ovo su sve oblasti koje su međusobno povezane, a mi planiramo da kroz projekte radimo sa njima.

Moj san je da imamo jedan hab malih proizvođača u Beogradu, gde ćemo i fizički moći da sedimo zajedno, okupljamo proizvođače, prodajemo njihove proizvode, sa restoranom hrane napravljene od namirnica proverenih proizvođača. Da malo preselimo digitalno u stvarni svet.

Koja je vaša poruka mladim preduzetnicima u Srbiji koji teže da svoje poslovanje integrišu u globalno tržište?

Sitnim i promišljenim koracima daleko se stiže. Srbija jeste i dalje malo tržište, ali smo zato odlični za testiranje ideja i koncepta pre nego što se izađe na globalno tržište. Mi smo ovde uvek nailazili na ogromnu podršku sjajnih ljudi, i stoga nam nije bilo teško da se razvijamo i napredujemo, pa to treba iskoristiti i povezati se sa pravim ljudima, koji su spremni da svoja iskustva podele i da vas podrže. Na kraju krajeva, živimo u doba interneta, svet nam je svima na dlanu, a mogućnosti su neograničene, dokle god imate želje i entuzijazma.

Koliko vam znači podrška koju ste dobili od domaćih i međunarodnih organizacija, poput USAID-a, u razvoju vašeg projekta?

Mi smo tek na početku što se tiče projektnih aktivnosti. Prvi projekat smo potpisali u novembru 2023. godine sa UN-ovom kancelarijom za poljoprivredu, a ubrzo nakon toga smo krenuli da radimo i sa USAID-om. Za sada smo jako zadovoljni, prvenstveno zato što možemo da ostvarujemo ideje i ciljeve udruženja, a onda i da širimo tim, što posledično dovodi do novih projekata i aktivnosti. Kolege koje sprovode USAID-ov projekat Velika mala privreda su od početka bili divni i puni razumevanja prema nama, iako u tom trenutku mi kao organizacija nismo imali mnogo iskustva. Zahvalni smo na dosadašnjoj podršci i nadamo se daljoj saradnji, a otvoreni smo i za nova partnerstva.

Inicijativu “Povezani sa svetom” pokrenuo je USAID Srbija. Glavni cilj je osnaživanje mladih ljudi, pokazujući im putem primera kako istraživanje mogućnosti izvan lokalnih granica omogućava proširenje vidika i kako fizičke granice zemlje ne bi trebalo da budu prepreka.